Računarske mreže su sistem koji omogućava povezivanje dva ili više računara ili drugih uređaja radi razmene podataka, resursa i komunikacije. Ove mreže koriste različite vrste komunikacionih medijuma, poput kablova, optičkih vlakana ili bežičnih signala, kako bi omogućile međusobnu komunikaciju uređaja. Cilj računarskih mreža je da omoguće deljenje resursa kao što su datoteke, štampači, internet konekcija, kao i različite vrste aplikacija i podataka.
Vrste računarskih mreža mogu se razlikovati prema veličini i funkcionalnosti, a najčešće se dele na:
- LAN (Lokalna mreža)– povezuje uređaje na malom geografskom području, kao što je kancelarija ili zgrada.
- WAN (Širokopojasna mreža)– povezuje uređaje na velikim geografskim razdaljinama, kao što su različiti gradovi ili zemlje, često pomoću interneta.
- MAN (Metropolitenska mreža)– mreža koja pokriva veće urbano područje, poput grada.
- PAN (Personalna mreža)– mreža koja povezuje lične uređaje, kao što su laptop, mobilni telefon i pametni sat, obično u dometu jedne sobe.
Računarske mreže se temelje na protokolima, kao što su TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), koji definišu pravila i strukturu za prenos podataka između uređaja u mreži.
Šta je potrebno za umrežavanje računara
Za uspostavljanje mreže između računara potrebna je određena oprema, softver i konfiguracija, kako bi uređaji mogli međusobno da komuniciraju i dele resurse. Evo osnovnih elemenata koji su potrebni:
- Računarski uređaji (čvorovi)– računari, serveri, štampači, mrežni uređaji ili bilo koji drugi uređaji koje treba povezati u mrežu.
- Mrežna kartica (NIC – Network Interface Card)– svaki računar mora imati mrežnu karticu, koja omogućava povezivanje sa mrežom. Mrežne kartice mogu biti integrisane na matičnoj ploči računara ili dolaziti kao posebne kartice koje se dodaju.
- Mrežni uređaji za povezivanje:
- Ruter– koristi se za povezivanje više mreža (na primer, lokalne mreže sa internetom) i za usmeravanje podataka između mreža.
- Svič (Switch)– omogućava povezivanje više uređaja unutar jedne lokalne mreže. Svičevi šalju podatke samo uređaju kojem su namenjeni, čime se smanjuje opterećenje mreže.
- Hab (Hub)– stariji uređaj koji takođe povezuje više uređaja u mreži, ali nema sposobnost inteligentnog prosleđivanja podataka, već ih šalje svim priključenim uređajima, što može izazvati gužvu u mreži.
- Mrežni kablovi ili bežična mreža:
- Ethernet kablovi (npr. UTP, STP)– koriste se za fizičko povezivanje uređaja u mreži, najčešće u lokalnim mrežama.
- Optički kablovi– pružaju veće brzine prenosa podataka i koriste se u širokopojasnim mrežama ili za dugotrajne veze između udaljenih čvorova.
- Wi-Fi (bežična mreža)– omogućava bežično povezivanje uređaja pomoću bežičnih pristupnih tačaka (AP – Access Points), što eliminiše potrebu za kablovima.
- Softver i protokoli:
- Protokoli (TCP/IP, UDP, HTTP, FTP, itd.)– skup pravila koji definiše kako se podaci prenose, adresiraju i prepoznaju između uređaja.
- Operativni sistemi i mrežni softver– operativni sistemi kao što su Windows, macOS ili Linux imaju ugrađene mrežne funkcije koje omogućavaju konfiguraciju i održavanje mrežnih veza.
- Internet veza (ako je potrebna)– Ako želite mrežu povezati sa internetom, potrebna je internet veza putem provajdera, kao i modem koji omogućava pristup internetu.
- Bezbednosna oprema i softver– firewall uređaji ili softver za zaštitu od neovlašćenog pristupa, kao i antivirusni programi, kako bi mreža bila zaštićena od napada i virusa.
Proces umrežavanja obično podrazumeva fizičko povezivanje uređaja kablovima ili bežičnim putem, konfiguraciju mrežnih parametara (IP adrese, masku podmreže, itd.) i podešavanje mrežnih servisa kao što su deljenje fajlova, štampanje ili pristup internetu.
PREDNOSTI UMREŽAVANJA RAČUNARA
Umrežavanje računara donosi brojne prednosti koje poboljšavaju produktivnost, komunikaciju i deljenje resursa. Evo glavnih prednosti:
- Deljenje resursa– omogućava korisnicima u mreži da zajednički koriste resurse kao što su štampači, skeneri, skladišni uređaji i internet konekcija, čime se smanjuju troškovi jer nema potrebe za kupovinom opreme za svaki pojedinačni računar.
- Brža i efikasnija komunikacija– umrežavanje omogućava brzu razmenu podataka, e-pošte i poruka između zaposlenih ili korisnika u realnom vremenu, poboljšavajući produktivnost i smanjujući vreme potrebno za komunikaciju.
- Centralizovano skladištenje i bezbednost podataka– umreženi računari omogućavaju centralizovano skladištenje podataka na serverima, što olakšava organizaciju i upravljanje podacima, kao i bolju zaštitu, sigurnosno kopiranje i kontrolu pristupa.
- Povećana produktivnost i kolaboracija– umreženi korisnici mogu lako zajednički raditi na dokumentima i projektima u realnom vremenu, čak i sa udaljenih lokacija. Ova kolaboracija podstiče timski rad i omogućava brže donošenje odluka.
- Pristup internetu i udaljenim resursima– mreže omogućavaju deljenje jedne internet veze među korisnicima i omogućavaju pristup udaljenim resursima, kao što su cloud servisi i udaljeni serveri, što je korisno za rad na daljinu.
- Lakša skalabilnost– računarska mreža može se lako proširiti dodavanjem novih uređaja, što omogućava fleksibilnost kako se potrebe organizacije ili korisnika razvijaju i rastu.
- Ekonomska isplativost– centralizovano upravljanje softverom i resursima u mreži smanjuje operativne troškove i olakšava održavanje i nadzor, dok istovremeno omogućava optimalno iskorišćenje hardverskih resursa.
- Povećana bezbednost podataka i nadzor– umrežene računarske sisteme je lakše nadzirati i štititi pomoću sigurnosnih alata kao što su firewall-ovi, antivirusni softver i mrežni monitoring, što smanjuje rizik od cyber napada.
- Deljenje aplikacija i softvera– korisnici mogu zajednički koristiti aplikacije ili softver instalirane na jednom računaru, čime se smanjuju troškovi licenci i pojednostavljuje upravljanje softverom.
- Bolje upravljanje radnim procesima– menadžeri i administratori mogu lakše pratiti aktivnosti, analizirati performanse sistema i korisnika i optimizovati radne procese na osnovu mrežnih podataka.
Umrežavanje računara je zato ključno za savremeno poslovanje i svakodnevne korisničke aktivnosti jer pruža pristup informacijama, aplikacijama i resursima uz povećanu efikasnost i bolju povezanost među korisnicima.
NEDOSTACI UMREŽAVANJA RAČUNARA
Iako umrežavanje računara donosi brojne prednosti, ima i nekoliko nedostataka, posebno kada se ne sprovede pravilno ili kada mreža nije adekvatno zaštićena. Evo glavnih nedostataka umrežavanja:
- Bezbednosni rizici– mreže su podložne sajber napadima poput hakovanja, krađe podataka, virusa i ransomware napada. Ako mreža nema dovoljno bezbednosnih zaštita (kao što su firewall-ovi, antivirusni softveri i enkripcija), podaci mogu biti ugroženi.
- Poteškoće sa upravljanjem– kako mreža raste, njeno održavanje i upravljanje postaju složeniji. Potrebna je stalna kontrola, ažuriranje i administracija, što može zahtevati dodatne resurse i stručno osoblje.
- Zavisnost od mreže– u umreženom okruženju korisnici postaju zavisni od mrežnih resursa i veza. U slučaju prekida mreže ili tehničkog kvara, poslovni procesi se mogu značajno usporiti ili potpuno prekinuti.
- Širenje malvera i virusa– kada su računari povezani u mrežu, malver i virusi se mogu lakše širiti između uređaja, posebno ako nisu uspostavljene odgovarajuće mere zaštite. Infekcija jednog računara može brzo da ugrozi celokupnu mrežu.
- Visoki troškovi postavljanja i održavanja– početni troškovi za uspostavljanje mreže (kablovi, ruteri, svičevi, firewall uređaji) i kupovinu softverskih licenci mogu biti visoki. Pored toga, mreža zahteva redovno održavanje, što može dovesti do dodatnih troškova.
- Privatnost i kontrola pristupa– u mrežnim sistemima često je teže očuvati privatnost podataka i kontrolisati pristup različitim resursima. Zahteva se postavljanje složenih mehanizama autentifikacije i autorizacije da bi se ograničio pristup osetljivim podacima.
- Mrežna zagušenja– kako broj korisnika i uređaja raste, može doći do zagušenja mreže, što smanjuje performanse i brzinu prenosa podataka. Ova pojava je naročito izražena u mrežama sa starijom infrastrukturom ili nedovoljnom propusnošću.
- Oslanjanje na stručno osoblje– mreže zahtevaju tehničko znanje za njihovo postavljanje, održavanje i rešavanje problema. Organizacije često moraju da angažuju IT stručnjake, što povećava troškove, posebno u manjim firmama koje nemaju resurse za sopstveni IT tim.
- Tehničke poteškoće i kompatibilnost– mreže mogu uključivati uređaje različitih proizvođača, što može dovesti do problema sa kompatibilnošću. Takođe, ako mrežna infrastruktura ili softver nisu ažurirani, može doći do problema sa integracijom i funkcionalnošću.
- Smanjenje performansi pojedinačnih računara– umreženi računari mogu imati smanjene performanse zbog dodatnih zadataka poput deljenja fajlova i mrežnog saobraćaja, što može dovesti do sporijeg rada.
Iako su ovi nedostaci prisutni, većina može biti ublažena dobrim planiranjem, implementacijom i redovnim održavanjem mreže, uz odgovarajuće bezbednosne mere i tehničku podršku.
PRAVILAN IZBOR TIPA RAČUNARSKE MREŽE I OPREME
Pravilno odabrati tip računarske mreže i odgovarajuću opremu zahteva procenu potreba korisnika ili organizacije. Evo ključnih faktora koji pomažu u donošenju ove odluke:
- Definisanje potreba i ciljeva mreže
- Veličina mreže– koliko će uređaja biti povezano i na kojem području (jedna zgrada, veći kampus, više lokacija). Manje mreže obično koriste LAN, dok se veće mreže šire prirode mogu opremiti WAN rešenjima.
- Vrsta podataka i resursa koji se dele– ako mreža treba da podržava brzi prenos velikih datoteka ili strimovanje, potrebna je mreža s visokom propusnošću i niskim kašnjenjem.
- Bezbednosni zahtevi– mreže koje prenose osetljive podatke (kao što su poslovne informacije ili zdravstveni podaci) treba da uključe dodatne bezbednosne slojeve poput VPN-ova, firewall-ova i enkripcije.
- Izbor odgovarajućeg tipa mreže
- LAN (Lokalna mreža)– koristi se za povezivanje uređaja na malom području, kao što je kancelarija ili zgrada. Obično se koristi u kancelarijama, školama i kućnim mrežama.
- WAN (Širokopojasna mreža)– povezuje uređaje na velikim udaljenostima, kao što su različiti gradovi ili zemlje. Pogodna je za velike kompanije koje imaju više lokacija.
- Odabir odgovarajuće mrežne opreme
- Mrežni kablovi– ako se koristi žičana mreža, treba odabrati odgovarajući tip kablova:
- Ethernet kablovi (UTP, STP)– najčešće se koriste u lokalnim mrežama. CAT5e ili CAT6 su pogodni za standardne LAN mreže, dok CAT7 nudi veću brzinu i bolju zaštitu od smetnji.
- Optički kablovi– pružaju visoke brzine i koriste se za povezivanje udaljenih uređaja ili za mreže koje zahtevaju stabilnost i veliku propusnost, poput WAN-ova.
- Ruter– koristi se za povezivanje više mreža ili povezivanje lokalne mreže na internet. Ruteri omogućavaju razmenu podataka i pružaju bezbednosne opcije kao što su firewall-ovi i VPN-ovi.
- Svič (Switch)– povezuje više uređaja unutar jedne lokalne mreže. Koristi se za efikasno usmeravanje saobraćaja između uređaja i povećanje propusnosti mreže.
- Access Point (bežična pristupna tačka)– omogućava bežičnim uređajima da se povežu sa mrežom. Koristi se u mrežama gde je poželjno bežično povezivanje, kao u poslovnim prostorima ili zgradama sa mnogo mobilnih korisnika.
- Firewall uređaji i sigurnosna oprema– ako mreža zahteva visok nivo sigurnosti, može se uvesti firewall uređaj za praćenje i filtriranje mrežnog saobraćaja.
- Softverski zahtevi
- Protokoli (TCP/IP)– standardni protokoli za mreže, ključni za komunikaciju između uređaja.
- Softverski firewall i antivirus– za dodatnu zaštitu uređaja od malvera i neovlašćenog pristupa.
- Mrežni operativni sistem (NOS)– specijalizovan softver za upravljanje mrežnim resursima, kao što su Windows Server, Linux i drugi sistemi namenjeni serverima i mrežama.
- Bezbednost mreže
- VPN– omogućava bezbedan pristup mreži sa udaljenih lokacija, posebno koristan za rad na daljinu ili povezivanje sa centralnom mrežom.
- Enkripcija– podaci koji se prenose preko mreže mogu biti šifrovani kako bi se zaštitili od prisluškivanja ili manipulacije.
- Autentifikacija korisnika– primena mehanizama za proveru identiteta korisnika pre nego što im se odobri pristup mreži.
Pravilnim izborom mreže i opreme, organizacija može postići optimalne performanse, povećati bezbednost i omogućiti lakše upravljanje.
